Crea sito
Home / TOPOLOVNIK / Staro selo Topolovnik i njegova okolina

Staro selo Topolovnik i njegova okolina

Staro selo Topolovnik (pominje se još 1467. godine) nalazi se u severo-istočnoj Srbiji, u Braničevskom okrugu.

Map of Тополовник, Србија

Od opštinskog središta, Velikog Gradišta, udaljeno je sedam kilometara. Topolovnik je
jedno od 26 naselja velikogradištanske opštine koju naseljava oko 27.000
žitelja, a koja se prostire na površini od 344 km2.

Inače, selo Topolovnik, zbijenog tipa i površine od 1,7 km2, zauzima centralni deo teritorije opštine Veliko Gradište.
U širem fizičko-geografskom pogledu Topolovnik se nalazi u kraju koji je na kontaktu peripanonske i planinsko-kotlinske Srbije, a u užem, nalazi se na početku prostrane prirodnogeografske celine zvane Donje Podunavlje (Đerdapska turistička regija).

Brežuljkast predeo atara Topolovnika (i obližnjih sela poput Sirakova, Majilovca ili Ljubinja) prostire se na kontaktu dve mikroregije: Stiga, na zapadu (ravnica uz donji tok Mlave), i Braničeva, na istoku (donji tok Peka do njegovog ušća kod Velikog Gradišta).

Veći deo atara sela Topolovnik prostire se brežuljkastim terenima (najveća nadmorska visina iznosi 273 m), dok oranice dominiraju u ravničarskom delu atara (ovde nadmorska visina iznosi 81 m). Selo se vremenom pomeralo prema severu, odnosno od brda i šuma prema nižim terenima (prema Kumanu i Kisiljevu) uz magistralni put koji prolazi kroz selo, povezujući Požarevac i Veliko Gradište.

Sam naziv sela, inače, izveden je od reči topola. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine u Topolovniku živi 1.098 žitelja. Od 1971, sa svakim novim popisom broj stanovnika je stalno opadao; najveći pad desio se u periodu posle popisa 1991. godine.

Istovetni trend karakteriše i ostala sela na teritoriji opštine Veliko Gradište. Češljeva Bara i Doljašnica su, poput Topolovnika, velikogradištanska sela sa značajnim prisustvom pripadnika vlaške etničke zajednice.

Tabela kretanje broja stanovnika u selimu

Demografija
Godina Stanovnika
1948. 1977 [1]
1953. 1924
1961. 1850
1971. 1901
1981. 1840
1991. 1824 1459
2002. 1622 1098
2011. 832

U strukturi stanovništva dominiraju Vlasi (oko 83%), a potom Srbi (13%), Rumuni (1%), Romi (1%) i ostali. Specifičnost ovog sela jeste izuzetno velika dijaspora. Najveći broj iseljenika (oko hiljadu) iz Topolovnika iselio se tokom devedesetih godina XX veka u Trst.

Preostalih pet procenata topolovničke dijaspore naseljava Austriju, Nemačku, Švajcarsku i Francusku.
U odnosu na 1991. godinu došlo je do neznatne promene po pitanju nacionalne strukture Topolovnika, što se može zaključiti iz opisa ovog sela u Geografskoj enciklopediji naselja Srbije koju je priredio poznati srpski geograf dr Srboljub Stamenković.

TOPOLOVNIK (1.824 st.), ratarsko-stočarsko (46,1% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (81 m) samoj ivici Ramsko-golubačke peščare, u podnožju Kalugara (273 m) i Velikog brda (240 m), s obe strane (veći deo na levoj) savremenog puta Veliko Gradište – Požarevac, 8 km JZ od Velikog Gradišta. Površina atara iznosi 1.711 ha. Savremena ruralna izgradnja usmerena je duž pomenutog puta. Pripada starim naseljima. Pominje se u Braničevskom tefteru 1467. (22 kuće), a 1892. god. Broji 411 poreskih glava (1921. – 1.893 žitelja). St. je srpsko 96,1% (slavi Sv. Jovana, Đurđevdan, Petkovicu, Mitrovdan, Aranđelovdan, Nikoljdan i dr.). Indeks demografskog starenja kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 1,1 (1991).“

Infrastrukturna opremljenost sela:

Opšte stanje:

Topolovnik je selo zbijenog tipa, vlažnog podneblja sa dominantnim poljoprivrednim i ratarsko-stočarskim poslovima. U ekonomskom pogledu selo nije dovoljno razvijeno: ima oko 20 zaposlenih i veliki broj pen-
zionera (230). U naselju postoje samo tri proizvodne privatne radnje.
U Topolovniku ne radi zdravstvena stanica, te stanovnici zdravstvene potrebe zadovoljavaju u Velikom Gradištu. U selu radi osnovna četvorogodišnja škola (46 učenika) s pripremnim odeljenjem za škol-
sku decu. Aktivan je fudbalski klub „Sloga“, a u selu postoji i teren za male sportove: odbojku, košarku, mali fudbal i rukomet. Centar mesta je rezervisan za prodavnicu mešovite robe, poštu, autobusku stanicu, dve
kafane. Izgradnja crkve Sv. Save, takođe u centru, pri kraju je. Selo je elektrificirano (1953), ima vodovodnu mrežu (1973), kao i pokrivenost fiksnom i mobilnom telefonijom. Vodovodna infrastruktura je, međutim, dotrajala i neophodna je rekonstrukcija.
U nastavku se razmatraju različiti elementi infrastrukturne opremljenosti, počev od saobraćajne povezanosti do razvoja trgovine i ugostiteljstva.

Saobraćajna infrastruktura:

Topolovnik ima povoljan geografsko-saobraćajni položaj. Kroz selo prolazi magistralni put M-25.1 – od Požarevca prema Velikom Gradištu, te dalje prema Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu (Đerdapska magistrala). Topolovnik je udaljen od Požarevca 20 km, a od Velikog Gradišta sedam kilometara.
Meštanima ovog mesta stoji na raspolaganju i železnički saobraćaj. Naime, južnim delom velikogradištanske opštine prolazi pruga Beograd–Zaječar preko atara sela Sirakovo, Gečanica, Ljubinje i Češljeva Bara.
Najbliža stanica je Sirakovo (12 km) koja je, međutim, u zapuštenom stanju. Češljeva Bara, koja je od Topolovnika udaljena 25 km, ostaje jedino mesto za žitelje Topolovnika u kome mogu otpočeti putovanje železnicom.

Stambena i komunalna opremljenost:

Premda selo ne raspolaže prostornim planom, ne može se reći da je njegov razvoj tekao stihijski. Noviji deo mesta je lociran s obe strane puta Požarevac – Veliko Gradište, tako da je i centar mesta smešten preko puta autobuskog stajališta.
U selu ima oko 370 domaćinstava, a kuće se odlikuju savremenim, za ovaj kraj karakterističnim stilom – najčešće je reč o višespratnicama koje su odvojene od ekonomskih zgrada, s lepo uređenim dvo-
rištima i ogradama.

Najveći broj kuća je izgrađen u prošlom veku, dok je u periodu posle 2000. godine izgrađeno tek pet-šest novih
zgrada.
To ne iznenađuje budući da je oko 60 kuća napušteno. Naime, iako se veliki broj meštana ovog sela davno otisnuo u svet, oni neprestano ulažu u materijalni razvoj sela – uglavnom na individualnoj osnovi, što se ogleda u izgradnji kuća, opremanju voznog parka svojih rođaka koji su ostali u zavičaju, te u pružanju materijalne osnove svojim potomcima za bavljenje preduzetništvom u selu (videti Prilog).

Stambeno-komunalna opremljenost Topolovnika:

Broj kuća u selu: 370
Broj napuštenih kuća: oko 60
Broj sagrađenih kuća u selu u minuloj dekadi: 5–6
Broj ulica u selu: 12
Ulice imaju rasvetu Elektrifikacija: uvedena 1953. godine
Snabdevanje vodom: vodovod sproveden iz seoskih izvora samoorganizovanjem meštana, 1973. godine
Groblje: dva, za celo naselje
Odnošenje smeća: organizovano (kontejneri)

Privredni karakter i struktura stanovništva:

Selo raspolaže idealnim uslovima za razvoj različitih vidova poljoprivredne proizvodnje. U novije vreme najbrže se razvijaju ratarstvo i povrtarstvo.

Privredna struktura Topolovnika:

Ukupan broj stanovnika u selu: 1.098 Profesionalni sastav stanovništva:

– radnici u trgovini i ugostiteljstvu: 10
– administrativni radnici: 3–4
– intelektualne profesije: 4
– penzioneri fonda zaposlenih: 48
– penzioneri fonda poljoprivrednika: 172
– penzioneri fonda sam. delatnosti: 10
Ukupan broj zaposlenih u selu: oko 10
Broj zaposlenih koji putuju u druga mesta: 20
Ukupan broj nezaposlenih lica: 50
Broj radnika u inostranstvu: nekoliko stotina
Broj povratnika iz inostranstva: oko 50

Uočava se mali broj čistih poljoprivrednih domaćinstava; posebno mladih kojima je to osnovni izvor egzistencije, te se, otuda, javlja potreba (u vreme intenzivnih poljoprivrednih radova) za radnom snagom iz inostranstva (uglavnom su to nadničari iz Rumunije). U selu se primećuje i priliv povratnika; reč je o meštanima koji se, stekavši penziju u Italiji ili nekoj drugoj evropskoj zemlji, odlučuju da penzionerske dane provedu u zavičaju. To donekle poboljšava ukupnu ekonomsku sliku sela budući da povratnici obično izdašno pomažu naslednike obezbeđujući im osnovne potrebe ili stvarajući im uslove za razvoj pojedinih oblika preduzetništva – onih koji najviše obećavaju u seoskim uslovima.

Privredne organizacije:

U Topolovniku posluje svega nekoliko privrednih organizacija. Najznačajnije među njima su automehaničarska radnja „Lepić“, otkupna stanica za žitarice, jedna mašinbravarska radnja, te salon građevinskog materijala. Primer radnje Lepić je ilustrativan zbog načina na koji je otpočela rad, transformacije aktivnosti u cilju opstanka, te rada pripadnika dve generacije.

Trgovina, ugostiteljstvo i ostale usluge:

Trgovina u Topolovniku se odvija u desetak objekata – u selu rade četiri prodavnice mešovite robe, četiri samoposluge, kao i dve specijalizovane prodavnice. Ugostiteljska delatnost je vezana za rad dve kafane i jednog kafića. Kafana fudbalskog kluba „Sloga“, smeštena u samom centru sela kraj magistralnog puta, predstavlja stecište okupljanja meštana.

Školstvo:

Školstvo u ovom mestu ima dugu tradiciju. Škola je otvorena u novosazidanoj školskoj zgradi daleke 1894. godine, sa dva odeljenja i dva učitelja. Rad se obavljao u kombinovanim odeljenjima muške i ženske škole. U muškoj školi bilo je upisano 143 učenika, a u ženskoj 59 učenica. Za vreme ratnog perioda, od 1912. do 1918. godine, ova škola nije radila, a kada je nastavila s radom 1919. godine, imala je upisana 204 učenika – sedam odeljenja prema današnjim kriterijumima za formiranje nastavnih grupa.
Zbog nedovoljnog broja učenika, škola u Topolovniku već je školske 1957/58. godine pripojena Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Velikom Gradištu. Najveća rekonstrukcija školske zgrade obavljena je u periodu od 1991. do 1996, kada je urađena nova fasada i uvedeno parno grejanje.

Školu okružuje prostrano dvorište s uređenim travnatim površinama koje ukrašavaju ruže i ostalo ukrasno šiblje. Na igralištu se odvija nastava fizičkog vaspitanja.
Poslednjih godina školu pohađa između 40 i 50 učenika. Školske 2008/09. godine nastava u Topolovniku izvodila se u jednom kombinovanom odeljenju i tri čista odeljenja. Organizovan je nastavno-vaspitni rad i za decu predškolskog uzrasta.

Kultura:

Premda je Topolovnik najveće selo na području velikogradištanske opštine, u njemu ne postoji dom kulture. Mesta susretanja meštana su objekti fizičke kulture (tereni za male sportove), FK „Sloga“ (broji oko 50 članova),
a desetak meštana su i članovi KUD „Carevac“ u Velikom Gradištu.
Vredna pomena je i izgradnja crkve Sv. Save, koja se privodi kraju.

Najzad, u selu deluje i sekcija (oko 60 članova) lovačkog društva „Golub“ iz Velikog Gradišta.

Obnova i razvoj sela:

Uprkos skromnom udelu mladih, seljani su puni optimizma, tim pre što nastavljaju tradiciju zavetine, dvodnevno okupljanje meštana prve nedelje posle Uskrsa.
Takođe, već jedanaest godina u Topolovniku se organizuje manifestacija „Jepurijada“ (na vlaškom), odnosno „Zečijada“ (na srpskom jeziku).
Svake poslednje subote u novembru, u prostranom ataru ovog sela, lovci se takmiče za trofeje. Lovišta oko Topolovnika, veličine 1.800 hektara, pogodna su za lov različitih vrsta divljači kao što su prepelice, fazani, jarebice, zečevi, srndaći, dok divljih svinja ima samo u prolazu.
Sezona lova na zečeve traje od 16. oktobra do 31. decembra, s tim što je od 15. decembra do 31. decembra dozvoljeno hvatati samo žive zečeve.
Uz takmičenje lovaca za trofeje, organizuju se i druga takmičenja kao što su: pripremanje gulaša od divljeg zeca (uz učešće oko 60 takmičara), izložba pasa, te izbor najboljih literaturnih i likovnih radova na temu lovstva. Navedena takmičenja su propraćena kulturno-umetničkim programom koji neguje tradiciju ovog naroda. Time „Jepurijada“ ne predstavlja samo povod za okupljanje raseljenih Topolovničana, već i na najbolji način promoviše ruralni turizam doprinoseći tako i oživljavanju sela.
Velike zasluge za održavanje „Jepurijade“ pripadaju sekciji lovačkog društva „Golub“, sa sedištem u V. Gradištu, na čijem čelu se nalazi Drakče Milovanović, član saveta mesne zajednice. Ova manifestacija je ušla i u kalendar Lovačkog saveza Srbije (LSS).
Uprkos istrajavanju na održavanju tradicije upravo opisanih okupljanja, opšti uslovi za revitalizaciju i obnovu ovog sela nisu obećavajući. Više nego osetan pad broja stanovnika između dva poslednja popisa učesnici grupnog razgovora (članovi saveta MZ) pripisali su ponajviše nezaposlenosti, odlivu mladih ljudi, te nedostacima po pitanju
infrastrukture (slika 8). Preovladava svest da su problemi sistemske prirode, te da ljudi u lokalnim zajednicima, ukoliko se značajnije ne promene makrouslovi, imaju ograničeno polje delovanja.
Od projekata koji su vredni pomena (u smislu stvaranja boljih uslova za život u selu), učesnici razgovora su ukazali na neophodnost rekonstrukcije postojećeg vodovoda. Osim planirane rekonstrukcije vodovodne mreže, preduzete su aktivnosti na izradi šumskih puteva. Budućnost sela se sagledava kroz interakciju faktora, kako nacionalnog (državnog), tako i lokalnog karaktera. Raduje ipak činjenica da oko pedeset odsto mladih ljudi Topolovnika želi da ostane u zavičaju ukoliko bi se prevazišao gorući problem – nezaposlenost.

Selo Topolovnik – sa svojih 1.098 žitelja – smešteno nadomak Velikog Gradišta (7 km) i pitomog kraja Braničeva – ima dobre preduslove ne samo za opstanak već i za razvoj. Mesto raspolaže sa svim neophodnim elementima seoske infrastrukture, ima veoma jaku dijasporu koja je spremna da pomogne – za sada uglavnom na individualnoj osnovi.
U budućnosti je neophodno da se taj potencijal, kao i spremnost mladih da ostanu na selu, iskoristi na najbolji mogući način. Preduslov za to je otvaranje radnih mesta, kako u samom selu tako i njegovom okruženju. Razvojnu šansu u tom smislu predstavlja povoljan saobraćajno-turistički položaj Topolovnika budući da kroz mesto prolazi magistralni put M-25.1 (tj. Đerdapska magistrala). U turističkom smislu sve popularnije Srebrno jezero nalazi se na samo nekoliko kilometara udaljenosti od Topolovnika.
Imajući u vidu predočene mogućnosti, kao i već pozicionirano mesto ovog sela u ponudi Turističke organizacije Velikog Gradišta (zahvaljujući „Jepurijadi“, lovno-turističkoj manifestaciji), više je nego izvesno da Topolovnik može postati privlačan za razvoj različitih posebnih oblika turizma, kao što su, na primer, lovni, izletnički, ruralni ili ekoturizam.
Upravo zbog toga stanovnici sela, a posebno mladi, ne gube nadu u budućnost Topolovnika. Otuda, ovo mesto zaslužuje nastavak produbljenijeg proučavanja zbog svog povoljnog položaja budući da je smešteno na početku
Donjeg Podunavlja, regije koja u administrativnom pogledu obuhvata pet pograničnih podunavskih opština (Veliko Gradište, Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin).

U TRSTU POLA TOPOLOVNIKA

Od 1.800 meštana najvećeg sela u opštini, skoro njih 1.000 godinama živi u gradu na severu Italije i niko ne razmišlja o povratku.
Vidiš ovu sliku? Od ovih 15 momaka, 10 je otišlo u inostranstvo.
Kod mene su naučili zanat, a sad strancima popravljaju automobile s mešavinom sete i ponosa u glasu priča Dragoljub Lepić (45), automehaničar i „bošista“ iz Topolovnika.
Dragoljub u svom servisu radi sa sinom Dejanom (28) i dvojicom radnika. Roditelji su mu još 1970. otišli u Trst. Sada su penzioneri.
– Ja sam jedan od retkih koji nikada nije imao želju da ode ’preko’.
Možda zato što su mi roditelji tamo, pa su mi pomogli da 1990. godine otvorim ovu radionicu. Šta popravljam? Trebalo bi – traktore, pošto servisiram boš-pumpe. Ali nema traktora. U stvari, ima ih, čak dva-tri po domaćinstvu, ali nema ko s njima da radi. Celo selo preselilo se u Trst!
Sad uglavnom popravljam kombije koji voze naše ljude u inostranstvo.

Zašto su Topolovničani od celog belog sveta odabrali baš Trst?

Topolovnik je vlaško selo, pa bi, po nekoj logici, presudna mogla biti sličnost vlaškog i italijanskog jezika. Ali, nije to u pitanju. Jednostavno, neko je nekada stigao do Trsta, tu ostao, pa za sobom „povukao“ rođake, oni svoje prijatelje… I, tako, sada u Trstu živi skoro 1.000 Topolovničana, više nego što ih je ostalo u selu.
Sa oko 300 domaćinstava i „na papiru“ 1.800 stanovnika, Topolovnik je najveće selo u opštini Veliko Gradište. Lepe i velike kuće čuvaju uglavnom babe i dede.
Kafana sportskog društva, koju je uzeo u zakup predsednik Mesne zajednice „Topolovnik“ Radiša Paunović, najčešće je mesto okupljanja meštana, ali i gastarbajtera kad dođu ovde na odmor.
– Bio sam i ja u inostranstvu, u Trstu i Beču, ali kratko. Video sam kako ovi naši tamo žive. Po šupama, sve na minut. Bolje mi je da ovde budem siroti gazda nego tamo bogati sluga!
Njegov prijatelj Dragan Nikolić (41) bio je u Trstu od 1991. do 1995.godine. Vratio se – da čuva babu!
– Dok je baba mogla da čuva kuću, ja sam bio tamo. Sad ja čuvam i kuću i babu! Ma, šalim se. Tu su mi i žena i dva sina. Radim parna grejanja. Imam i brata. On nije dolazio 20 godina. Kuće u Topolovniku uglavnom su prazne. Tek oko katoličkog Božića dođu ljudi iz Trsta da ih obiđu. Nove više niko ne gradi. Kupuju uglavnom stanove u Požarevcu, Beogradu ili prave vikendice na Srebrnom jezeru.
– Pazi, vikendice, a selo nam je od jezera udaljeno svega par kilometara – sa žaljenjem kaže Radiša Paunović.
Žive od pomoći dijaspore Dok povlači dim iz cigarete, Radiša Paunović, predsednik MZ „Topo-
lovnik“, odgovara na pitanje kako se živi u Topolovniku.
– Šta da ti kažem, živi se nekako, uglavnom od deviza koje stižu kombijima svakog vikenda. Ali ne znam dokle će neko, i ko će ovde ostati da živi.
Nekada je naša četvorogodišnja osnovna škola bila puna đaka. Po 30 u jednom odeljenju. Danas – dva razreda sede u jednoj učionici!
Naša deca u Trstu idu u slovenačke i italijanske škole. Ko će od njih da se vrati? Dobro, nije ovde baš sve zamrlo – dodaje Dragan. – Eto, imamo ’Jepurijadu’ svakog novembra. Šta je jepur? Zec, na vlaškom jeziku.
Prevedeno, to je ’Zečijada’, takmičenje u pripremanju gulaša od zečetine.
U razgovor se sa susednog stola uključuje Panta:
– Neće ovde ljudi da se vrate. Zašto bi kad je Trst ionako naš. Imamo i Topolovničku plažu na Jadranskom moru!

Autor: M.L.

About TPKNEWS

Profile photo of TPKNEWS
Najnovine vesti, informacije,najave događaja iz Braničevskog okruga,Srbije i Sveta. E-mail [email protected]
Скочи на траку са алаткама